Sistem toplotnih pumpi
Toplotne pumpe koje koriste energiju zemlje koju dobijaju preko izmenjivača toplote (cevi) ukopanih najčešće unutar zemlje – geotermalne sonde ili površinski – geotermalni kolektori.
Dobijena energija se mešavinom vode i glikola (rasoline) prenosi od pomenutih izmenjivača toplote do toplotne pumpe, koja tu energiju koristi kao toplotni izvor za pripremu energije za grejanje/hlađenje ili proizvodnju sanitarne tople vode, koju razmenjuje sa objektom preko vode i grejnih tela kao emitera toplote.
Kako je temperatura zemljišta na određenoj dubini konstantna tokom cele godine, toplotne pumpe koje rade po principu zemlja-voda mogu se neprekidno koristiti tokom cele godine. Dužina cevi izmenjivača toplote koji se ukopavaju u zemlju horizontalno (geotermalni kolektori) ili vertikalno (geotermalne sonde) a određena je proračunom, na osnovu energije koja je potrebna za grejanje/hlađenje objekta.
Što je dužina cevi pod zemljom veća, to je veća i količina energije ali njihova primena je tehnički ograničena u smislu potrebnih građevinskih radova za adekvatnu ugradnju.
Ova vrsta građevinskih radova iziskuje velike investicione troškove koji su ujedno i polazna tačka u analizi isplativosti primene ovih sistema na objektu. Naročito na objektima gde su ovi radovi otežani ili skoro pa neizvodljivi.
Ovaj princip grejanja je ekološki najprihvatljiviji jer se razmena energije odvija u “zatvorenom” sistemu koji u osnovi nema proizvodnju već samo razmenu između zemlje kao izvora toplote i objekta tokom cele godine, u oba smera. Takođe, omogućava i ostvarivanje veoma visokog koeficijent energetske efikasnosti (skoro kao i kod toplotne pumpe voda-voda) jer temperatura zemlje na određenoj dubini ima zanemarljive ili nikakve oscilacije tokom godine. Ključna razlika u odnosu na sistem voda-voda je u tome što ovaj koeficijent u eksplataciji zavisi od vrlo malo faktora i samim tim ostaje jako visok u eksploataciji objekta.
SR_RS 
EN 